Marko Jurešić iz Busovače godinama bere borovnice, a od ovog posla za mjesec dana može zaraditi toliko da kupi polovni automobil.
Zbog toga se, kako kaže, često pita - zašto mnogi besposličari ne žele raditi posao branja šumskih plodova od kojih je on sagradio kuću, kupio tri automobila i odgojio četvero djece.
Priču o Jurešiću objavio je novinar Srećko Stipović na svom YouTube kanalu, koji kaže kako je teško pronašao Marka na busovačkoj planini, na području gdje se borovnice beru, a čija je cijena po kilogramu ovog zdravog ploda 10 eura (oko 20 KM).
Kada borovnice bere grebenom, Marko dnevno može prikupiti i po stotinu kilograma. Nevjerovatno je da velike količne borovnice u šumama jednostavno propadnu jer ih nema ko ubrati, navodi Stipović koji je sa Markom proveo jedan dan na busovačkoj planini.
- Kada kažem 20 maraka, oni mi kažu - skupe su. Rekao bih im: ajd' sa mnom, probaj nabrati kilogram na ovoj strani, pa ćeš reći da nije skupo ni 200 maraka - govori Marko dok na strmini vješto stoji i bere zdrave bobice.
Ručno branje boravnice nije nimalo lak posao, Marko zbog toga ima i problema sa leđima.
Ponekad, kaže, prije branja, popije lijekove. I pored toga oko 10, 15 kilograma nabere kao od šale, a za jedan dan može nabrati i do 100 kilograma.
- Sto kila po 20 maraka to je 2.000 maraka - konstatuje Stipović.
- Neka je onda 12 maraka. Brzo nabereš, kući dođeš... - odgovara Marko i dodaje da je prije nekoliko godina od branja borovnica kupio automobil.
- Sada sam kupio još jedan..., onaj dole u potoku - dodaje Jurešić.
- Koliki ti je vozni park, pita ga Stipović, a Marko odgovara da imao tri auta.
- Nisi nigdje zaposlen - pita opet novinar.
- Kakvi..., pa, evo, ovdje radim, sa šumskim proizvodima. Može se zaraditi. Samo ustaneš, budeš uporan i radiš - kaže Marko dodajući da je branje borovnica za njega i odmor.
- Meni paše. Em zaradim, em mi paše. Nema zagađenja, nema šefa... Berem i uživam. Ponesem nešto da jedem i tako po čitav dan - navodi Jurešić i dodaje da se ne bi zaposlio u firmi da mu daju ogromne pare.
- Meni paše. Em zaradim, em mi paše. Nema zagađenja, nema šefa... Berem i uživam. Ponesem nešto da jedem i tako po čitav dan - navodi Jurešić i dodaje da se ne bi zaposlio u firmi da mu daju ogromne pare.
Marko je proširio i kuću u kojoj živi sa porodicom. Kaže kako samo gradi.
Prisjećajući se vremena prije nego što se počeo baviti branjem borovnica, Marko kaže da je živio kao podstabar.
Razmišljao je čak da ode u Njemačku ili neku drugu zemlju, ali već dugo mu to, kaže, ne pada na pamet.
- Razmišljao sam da idem u Njemačku kada nisam imao ništa. Bio sam podstanar. Ali onda sam krenuo brati. I sada sam svoj gazda. Ustanem kada hoću, radim koliko hoću, odem kući kad hoću.
U šumi često vidi i divlje životinje. Bude srna, ali i, kako kaže, poneki medo.
- Bude medo. Ali medo ode svojim putem... Borovnice beru mnogi iz ovog mjesta, pa i penzioneri. Imaju ljudi penziju, ali beru. Šta je njima ta penzija? Daju za lijekove, kupe ulje... A ovo ovdje je džaba. Bereš koliko možeš, propašće svakako - govori Marko.
Otkriva da će, kada prođe sezona borovnica, brati brusnice. Posla, kaže, uvijek ima i ne razumije zašto neki neće da rade.
- Ne znam što neće raditi, možda im je lakše kada nešto dobiju za džabe - kaže Marko Jurešić.
Objavi komentar